IDEM GRADOM PREKJUČER, PROLAZIM PORED JEDNE CURE U INVALIDSKIM KOLICIMA….

Prođem dalje svojim putem, jer sam i ja sirotinja bez para i ljut, depresivan. Ali se ipak vratim, izvadim zadnjih 100 kuna koje sam uštedio i imao u novčaniku. Dam joj, ona se rasplače, krene me zagrliti, ali ja se uplašim pa se odmaknem, ali onda ju ipak zagrlim. Kaže mi Bog te blagoslovio, odvratim joj nema Boga, Bog ne voli sirotinju. Kaže ona itekako ga ima, ti si dokaz da ga ima.

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*